black metal preporuke

Ja obožavam DARKTHRONE, maltane u svim fazama, ali Transilvanian Hunger mi je njihov najlošiji album. Ne zato što je najuticajniji i sve to, nego mi je jednostavno dosadnjikav sam po sebi, pa me odbija kad ga čujem kao standard kroz kasnije bendove. Nije mi tu problem ni što je sav tako minimalistički već što mi takav minimalizam ne leži. Pre svega to "tamburica" sviranje gitare uz konstantan blastbeat... to malo teže varim, nije mi baš po ukusu.

Meni više leži minimalizam kao rani SAMAEL. Rani snimci i Worship Him LP takođe imaju taj momenat gde je black metal osamostaljen i gde su izostali SVI ti raniji death, thrash ili punk elementi, tako da nije baš sve do te norveške scene. Zapravo, norvežani su to često radili vrlo tendenciozno i sa scenskim motivima kroz te "anti-death metal" tripove, dok kroz taj rani Samael i slične više imam utisak black metala koji je mnogo spontanije evoluirao ka nečem samostalnom. A isto vrlo primitivan bend, jeftina produkcija, dosta ograničena i pomalo kljakava svirka itd. Vrlo mračna atmosfera, ali stvorena kroz drugačiji pristup i rifologiju u odnosu na tipično norvešku školu.

Doduše, nije baš ni da mi je svo to nordijsko "tamburanje" uvek odbojno, nađe me ponešto od toga, kao ovo naprimer:

[You must be registered and logged in to see this link.]

Ima mi nekog šmeka, štajaznam...

e pa u tom je stvar, imamo jednostavno drugaciji ukus. sto ne znaci da je moj ili tvoj bolji. ja sam cak i hardcore sviro ko tamburicu, hehe, mozda mi se zato i svidja jos uvijek sodomov sign, i to je ta krlja. kad sam preko norveske shvatio i te neke druge tehnike da se mogu ubacit u to, dobio sam ono sto u biti vec i je u meni, ne treba mi tu bas neka velika originalnost, kad mi je formula dovoljna. mene kao zanr i vise lezi black nego death pa i thrash metal, gdje vise slusam te rubne stvari. naravno, to ne znaci da ne cijenim, i da nesviram i nemog slusat nista osim tremola, daleko od tog. al sama ta formula je valjd ta neka moja kemija. naravno da su i norvezani brijali svasta, uopce ih ne idealiziram, al daj to bas neki trend sad, i nije, nit je retro jer je neko to uvijek sviro, mada ne vise tolko u norveskoj. ima tu i men loseg, naravno, ali u cemu nema. a ta antideath fora, moram priznat da sam i to bio kad su napalm death, ent i ekipa osli iz men tada ponajboljeg na tu stranu, heh, tak da nis sam norvezani. tek sam poslje malo popustio. a ono, htio sam rec, nema potrebe da se nest bodemo, rispekt za samael, men tolko ne lezi, al vidim da znas o cemu pricas. to je to, svako ima to nest sto prepozna u muzici, toj valjd i smisao. et men zao sto nema vise bendova ko mystifier, stim da mi je jako dobra i njihova kasnija, ona manje kultna faza. impaled nazarene volim isto, stari venom, etc... ma nekome je to sve isto, buka

Ha, ma daleko od toga da se podbadamo, a i meni u principu isto više leži BM nego death i thrash. Ma tipično za black metal, dosta nezahvalan žanr da se o njemu priča u kraćim crtama, jer je baš šuma svega i svačega. Mada nikad nisam bio zagrižen za njega, meni najbolje od metala vrlo često dolazi baš iz blacka, ali mi sam žanr često prenaporan za prekopavanje, uglavnom je kod mene iz konstantnog promašaja u promašaj dok mi nešto ne pogodi ukus.

Kad smo već kod Samaela, možda bi ti se više dopao poljski XANTOTOL. Pod uticajem su tog starog Samaela, možda još i veća primitiva, ženski vokal, a meni često zvuče i daleko bolje i interesantnije od njih.

[You must be registered and logged in to see this link.]

svidja mi se ova od poljaka, mrak. vuce mi i na onaj undeground deathdoom sto sam prije se navuko na njeg a koji nikad nije posto mainstream death, doom mi je inace dost zanimljiv, naravno ne sve, al razne skole. uz sav retro DM malo je tog, sve il je nj/ny il svedi klonirani a tu mi puno manje tog lezi neg npr stari finski DM. potrazim Xantotol kad uhvatim cajta. onako ideoloski, norveska skola puno vise vuce udesno, to mi kod nekih smeta a kod nekih i ne, isto mi je postalo i sa anarho / ljevim bendovima. samo sto u blacku stvarno ima vise sociopatologije, ali ja sam jos uvijek vjeran i duhu 77 kad je pank znao bit i poprilicno nihilistican i prjeteci, mada na kraju krajeva, sve je to samo muzika. zato mi malo cudan i ovaj retro metal, mislim stari bendovi jesu partijali al su imali i tu neku zapravo gadnu notu u sebi, nisu je silom pokusavali postic, il jesi il nisi sjeban, heh.

kakav ti je bio Engram od Beherit? men onako, mixed feelings, dost cijenim taj bend, al nema vise one prljavstine bas. je to i dalje ultra gotovo djecja primitiva sa nekim uvrnutim psiho pristupom, sto ustvari i cini najbolji black, samo nekak sad, neznam. ipak mi bolje neg novije od Darkthrone i Burzum za slusat.

samael - ja sam probavao albume prije ceremonies ali nije išlo, možda si ih zadam ponovo.

Trimonium

Fight for the Clan (Demo, 2000)
Of Warriors and Heroism (Full-length, 2001)
Blow the Horns (Full-length, 2003)
Son of a Blizzard (Full-length, 2007)
split sa Plagued (2007)

svabe, tri odlicna albuma, ostalo nisam sluso. epic black metal, naravno jak norveski utjecaj ali ima tu i trad metala dosta. profi, men definitivno bolji nego mnogi izvikani. na youtube ima novijih live snimaka, mislim da su ful mjenjali postavu, skroz drugi stil, post rock utjecaji, kao da je drugi bend, huh. evo jedne sa zadnjeg albuma, total metal - [You must be registered and logged in to see this link.]

Nesto novije. Sirovina, al ne preterana. Vuce na rani Graveland i Ukrajinsku scenu 90-ih. Za sada jedan tejp EP. Prosle godine izaslo. Iz Beograda je bend.

sluso, prav dobro, iako ja ne kuzim bas graveland i sl, ima mi malo i finskog nest novijeg (sargeist i sl) prizvuka a to mi lezi.

dobri su ovi Armatus iz Sinja, ima i thrashoke al pravi black filing...



od stranjskog, iako nisam bas ni svedski tip blacka, ovi Nivlhel su mi odlicni od novog



novi od rusa Theosophy je ful epski nastavak Immortal worshipa



navuko sam se i na dost simfa, pa ev norveski blast from the past, Winter Tales, dobar zaboravljeni bend...