Abraxas365 blog

taj rad, to majka vise ne radja

Inside WikiLeaks (2010)



Ovaj čovek, Julian Assange, je samo za par dana, a čega smo bili svedoci, postao internacionalni heroj i outlaw na svim mogućim nivoima, i to ne samo iz razloga što je objavljivanjem tajnih depeša na svom sajtu pokazao pravo lice američke dimplomatije, nego i ovako, jer je mnogim ljudima širom sveta dao nadu da taj licemerni sistem vrednosti na kojem počivaju ne samo SAD nego i većina modernih država uključujući naravno i Evropsku Uniju, može i mora pasti. Ljudi bre, pa on je ovom svojom akcjom, ako ćemo iskreno, naneo SAD daleko veću štetu nego navodni Bin Laden. Alal mu vera. Dakle, sloboda za Asanža, smrt državi !

[You must be registered and logged in to see this link.]

Ma sve mi to sumnjivo!

Tek ce da ti bude


Wikileaks Wiki Rebels (2010)

[You must be registered and logged in to see this link.]

Konačno jedan skroz ozbiljan dokumentarac o aferi Wikileaks, dakle sva bitnija dešavanja su pokrivena, intervjuisane su sve relevantne face iz tog web podzemlja, a u filmu čak govore i ljudi koji su se razišli sa Asanžom i osnovali svoje sajtove na sličnu temu, kao što je npr. OpenLeaks i slični. Znači jako, jako zanimljiv rad.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Inside the Manson Gang (2007)

[You must be registered and logged in to see this link.]

E, ovaj film sam zaista tražio preko 3 godine, al' bez zajebancije, i evo ga konačno ljubaznošću isključivo Dvida Heliona i to eksluzivno na ovom blogu. Dakle, imajte u vidu da je ovo baš-baš rare materijal, čak autor nije uopšte hteo da valja DVD Evropljanima iz skroz nepoznatog razloga, ali Dvid je eto uspeo da mu dohaka i da se domogne svoje kopije, te omogući i nama iz Evrope da ga konačno, posle 3 godine, pogledamo. Inače, ovo je kao neki nastavak dokumentarca Manson iz 1973. koji je nominovan i za Oskara te godine. Naime, autor, Robert Hendrickson je u danima posle hapšenja Čarlija i ekipe otišao na Spahn ranč i proveo sa preostalim članovima tzv. Familije preko 2 godine, usput prateći i sva dešavanja oko samog suđenja, i za to vreme snimio baš dosta prajsles materijala, ali pošto su vremena bila kakva su već bila, znači cenzura i sve što ide uz to, pogolem deo materijala, zapravo najveći deo, ostao je van finalne verzije, najviše zbog eksplicitne golotinje, ali bogme i zbog drugih stvari.

Tačno 35 godina od snimanja dokumentarca, Hendrickson je odlučio da objavi i taj cenzurisani deo, te da cela uncut priča o Familiji izađe konačno na videlo kako je i trebala u originalu. Znači, da se neko ne bi zbunio, ovaj dokumentarac nikako nije nadogradnja prvog, već 84 minuta never before seen snimaka. Takođe, autor je ovde uz svoju pomalo over-acting paranoja naraciju pokušao da prikaže Familiju onakvu kakva je zaista i bila, znači kao bandu, gang, a ne tamo nekakav kult, hipi sektu & shit, a tu je i powerfull stejtment protiv Vijetnamskog rata i vladavine most notorious američkog predsednika Ričarda Niksona. Uostalom obratite pažnju na trejler, mnogo bre jako. I slobodan sam da kažem, uz kultni Charles Manson Superstar (1989) ovo je drugi ubedljivo najjači dokumentarac na ovu uvek aktuelnu temu.

[You must be registered and logged in to see this link.]

ko gled'o-čitao david icke-a?

The Howlin' Wolf Story- dok. film o legendi ne samo bluesa već općenito glazbe, čovijek koji je uzor mnogim današnjim i bivšim, živim i mrtvim glazbenicima i razlog njihove slave (Stonsi, Bitlsi, Zeppelin, Hendrix, Clapton itd.)
Čovijek je radio punom parom, nije se dao omaniti lakim čarima cuge, droge, žena... brijao je svoju priču koja je totalni hardkor i meni definitvno ide među top 10 muzičara svih vremena...

Iron Maiden - The Early Days Documentary (2004)



Po meni i ne samo meni ubedljivo najjači period Mejdena, i zaista ne bih opet da kenjam kako je Paul Di'Anno bio tu nenadjebiv, i kako posle njega to jednostavno više nije bilo to, jer bi takva izjava ipak bila, pa malo je reći, preterivanje, jer albumi sa Dikinsonom koju si usledili takođe kidaju, i to kako kidaju, a posebno The Number of The Beast, Powerslave i naravno meni najdraži Seventh Son of the Seventh Son.

Na sreću, ovaj dokumentarac ne ide tako daleko već se zaustavlja na njihovom četvrtom albumu Piece of Mind, meni iskreno ispodprosečnom, sa možda samo dve valjane pesme, svi znate na koje mislim, ali znam da mnogi ne dele ovo moje stanovište, al' šta da se radi. Uglavnom meni je ovaj dokumentarac sam VR', jer Di'Anno je BOG i tu je kraj svake daljnje priče. Dakle, prvi album zakon, over.

[You must be registered and logged in to see this link.]

COMING SOON !

[You must be registered and logged in to see this link.]

Podrobnije informacije :
[You must be registered and logged in to see this link.]

do jaja, must have

E malo morgen must have, nisi hteo da pomognes kad sam te molio i za tebe knjige nema. Pre bi dao Neci nego tebi.

Nego bre, srećan 9. mart svima koji slave !
[You must be registered and logged in to see this link.]

Ne znam de da turim, pa ga e'o ođe

RAKILLA ili kako smo se trovali rakijom i nažalost preživeli

[You must be registered and logged in to see this link.]

Slušam vesti ovih dana, čujem neki likovi se potrovali rakijom, 4-oro mrtvih, užas, znači Zozovača stajl je opet u kući, al' ono, nisam skontao o kojoj se tačno rakiji radi dok juče nisam pogledao vesti, što se kaže "sa razumevanjem", i skontao da se pominje plastika od pola litre subotičkog proizvođača. Tu me spičila takva fleščina da me evo i sad drži, ma nije mi dobro uopšte. Pa jebote ja sam to jeftino zlo 2006. i 2007. cirkao na dnevnoj razini, mada sam ja više preferirao lozu, ali to je isti kurac, jer metil-alkohol ne bira, a da ne pričamo o glavoboljama koje sam imao i sranja koja sam pravio, zaista jadni ti ljudi oko mene kad stučem polutku litre za sat vremena, znači pravi onaj otrov, nema zajebancije, ali kad se nema para daj šta daš, navodno bolje to nego gudra, gistro-šatro, a to još bila neka ultra smešna cena, tipa 150 dinara, taman do prvog kioska i milina.

Doduše, neke od najboljih i najluđih tekstova sam napisao upravo na dotičnoj lozi, ali tad još nisam imao blog te sam se bahanalisao po forumima i maltretirao neku decu, dušu sam im vadio šta sam im radio, i sad trpe posledice, bez zajebancije. Inače, posle takve jedne alkoholno-spiritualne seanse sam zaglavio čak i u Lazi, dakle nije šala, sranje nije bilo nimalo slatko. Uostalom izvalite samo ovu fotku gde moj pobratim Collapse iz Kragujevca i ja, u vidno alkoholisanom stanju, sviramo u plastiku kod mene na gajbi. Sreća pa je fotka iz 2007. inače da se tim tempom nastavilo ja sad ovo provereno ne bi pisao. Zapravo, kad malo bolje razmislim, moj najveći uspeh nije bataljivanje gudre kao što se pogrešno misli, već alkohola, jer 90% mojih muških predaka i rodbine su bili notorni alkoholičari, a neki su bogme i dalje u priči, i to se tačno genima prenosi, sa kolena na koleno, i vala red je bio da se prestane sa tom pogubnom tradicijom, nadam se samo da neću pokleknuti i izdati along the way. Inače, ovu lozu sam krstio RAKILLA, skroz opravdano, zar ne?

[You must be registered and logged in to see this link.]

City/Ruins: Art in the Face of Industrial Decay (2010)

[You must be registered and logged in to see this link.]

Opak rad o klivlendskoj andergraund sceni (u pravom smislu te reči), znači pregršt sirove-surove muzike i ljudi koji čvrsto stoje iza nje. Za sve ljubitelje nojza (Janeze, tebe gledam )i indastriala - must see !

[You must be registered and logged in to see this link.]

"City/Ruins is a documentary about the Experimental Industrial movement in a city crushed by Industrial collapse. Examining the effects of the mired economy on this underground art community and the art that is produced in it’s wake. The story is built around interviews and performance clips of those involved in the scene, intertwined with visual evidence of Industrial decay, via montage of decayed landscapes."

[You must be registered and logged in to see this link.]

Kad te moja čakija ubode (1968)

[You must be registered and logged in to see this link.]

Najjača scena kad matori diže čašicu rakije da je drmne a u istoj ruci mu ovolka nožekanja. Pa onda ubistvo zbog psovke, i tu rade bogme i sekire i čakije i sve žive vrste noževa i oštrih predmeta, znači nema diskriminacije kad je klanje u pitanju, jer činjenica je nepobitna,"blato je do kolena i seljaci se bodu noževima", kako je to lepo primetio Duško Kovačević u Radovanu Trećem. Istina bre samo takva, a ovaj dokumentarac je najbolji dokaz u prilog toj teoriji. I ta pijana stoka se tako vekovima bode zbog gluposti, i nikad im nije dosta krvi, uostalom i svi ovi ratovi 90-ih su bili zapravo ratovi pijanih i zgudranih majmuna, jer realno ko može tek tako da ubija, pljačka, siluje i ko zna još šta, a da ostane normalan ? To bre trezan čovek nikad neće uraditi osim ako nije baš ono psihopatski tip ličnosti, a takvih ima jako mali procenat u našem društvu, što dovodi do zaključka da je taj rat bio rat notornih pijanaca, rat umova poremećenih rakijom i ostalim žestinama. Znači pravo ono DNO.

Dalje ovde slušamo o ubistvu zbog svađe oko seoskog puteljka, pa zbog svađe oko toga ko će da svira frulu na seoskoj igranci, i tako u nedogled. Što reče Drašković na kraju svog romana: "Kažemo NOŽ - a mislimo i na nož, i na krš, i na motiku, i na kolac, i na gargaše, i na grebene, i na dlijeto, i na blanju, i na glavnju, i na viljušku, i na kašiku, i na kosijer, i na vodijer, i na ekser, i na šilo, i na vreteno, i na burgiju. Ustaški, balistički, islamski, katolički, bratski, nebratski, četnički, klasni, komšijski, sveti, nazadni, napredni...NOŽ !" I zaista, nema zbora, proklet smo narod i tu nema boga, a kad kažem narod naravno da ne mislim samo na nas Srbe, nego na svu zatucanu stoku što obitava na ovim prostorima, od Hrvata, preko Bošnjaka pa sve do tzv. Crnogoraca, mada ne treba zaboraviti ni Makedonce, Bugare, Šiptare, Albance, Rumune, Mađare, Slovake, Rusine, Vlahe, pa eto i čak ni Grci nisu puno bolji, malo, malo pa padne bodenje i to u sred Soluna. Zlo bre, i to zlo kome se ne nazire kraj !

A ja vrlo dobro poznajem taj rad, kad rakija krene da pušta pa se od euforije sve pretvori u bolesnu mržnja prema celom svetu, prema svemu i svakome, a najviše prema samom sebi. U takvim trenucima sam imao žešću želju da pobijem sve moje "dušmane", sreća moja pa nisam imao jaja nit' oružja, a vala nisu mi bili ni dostupni ako ćemo iskreno, što naravno ne znači da se jednoga dana nećemo sresti tokom tog "savršenog brainstorma", uostalom, ko to mož' da zna ? Ali bilo kako bilo ja ću pre ili kasnije doći po ono što je moje, i jebiga, zaista nije do mene, geni su to, moram da im nanesem barem trostruku patnju i bol u odnosu na onu koju su oni meni naneli svojevremeno, i to je tako, ko urezano u kamen, pre ili kasnije, jer osveta se servira hladna, barem nešto da sam korisno naučio iz te "Mržnje" (La Haine), jer takvi smo ti mi Krajišnici, da ne kažem Borderlajneri. He he, ladno odličan novi izraz za BPD, umesto "graničari" od sad može i "krajišnici". Dojaja, da i ja konačno nešto pametno patentiram u ovom našem slengu domaćem, a sve ostalo je odlično prikazano u ovom dokumentarcu, što znači da ga jednostavno morate pogledati !

[You must be registered and logged in to see this link.]

Crass: There Is No Authority But Yourself (2006)



There is No Authority But Yourself is a Dutch film directed by Alexander Oey documenting the history of anarchist punk band Crass. The film features archive footage of the band and interviews with former members Steve Ignorant, Penny Rimbaud and Gee Vaucher. As well as reflecting on the band's past the film focusses on their current activities, and includes footage of Rimbaud performing with Last Amendment at the Vortex jazz club in Hackney, a compost toilet building workshop and a permaculture course held at Dial House in the spring of 2006. The title of the film is derived from the final lines of the Crass album 'Yes Sir, I Will'; "You must learn to live with your own conscience, your own morality, your own decision, your own self. You alone can do it. There is no authority but yourself."

[You must be registered and logged in to see this link.]

Grindcore: 85 Minutes of Brutal Heavy Metal (2003)



Ovo nažalost nije dokumentarac posvećen isključivo grajndkoru, jer se uglavnom bavi death metal bendovima, što je u neku ruku i OK, jer mi je taj rani death metal skroz OK, mada bi ja iskreno više voleo da slušam o pravim grincore bendovima, poput ranog Napalma, Agathocles, Extreme Noise Terror, Cripple Bastards, pa i o Mehovoj Acroholiji, mislim što da ne, sve je to za ljude. Ali šta je tu je, bolje ništa nego išta, i taj rad. O svojoj muzici i tako nekim akcijama, u ovom dokumentarnom filmu govore članovi bendova Napalm Death, Morbid Angel, Nocturnus, Paradise Lost, Prophecy of Doom, Godflesh, Sonic Violence, Bolt Thrower, Vengeance Rising i Carcass.

[You must be registered and logged in to see this link.]

The Wild World of Hasil Adkins (1993)



Debitantski rad reditelja genijalnog The Wild and Wonderful Whites of West Virginia (2009). Tema je vanserijska okultna pojava, rokabili muzičar Hasil Adkins, koga smo ranije imali prilike da vidimo u dokumentarcu R.I.P., Rest in Pieces (1997) kako druguje sa Joe Colemanom, i gde prave odličnu zajebanciju u njegovoj white trash vukojebini u Zapadnoj Virdžiniji. Inače, Coleman je uradio i njegov portret koji sam jedva iskopao te ga možete overiti dole. Pored svih akcija koje je odradio za života, Adkins se vodi i kao rodonačelnik sajkobili muzičkog podžanra pa vi sad vidite. Hasil je preminuo 2005. u 67. godini života, al' to i nije baš toliko bitno, jer ovakve legende nastavljaju da žive. Specifičan je bio i po tome što je imao svoj 'one man band', gde je pored pevanja, simultano svirao gitaru i bubanj. Dakle VR'. Dole sam postavio i jutjub isečak iz R.I.P. dokumentarca, gde Hasil i Coleman prave te svoje mentalne vratolomije, to jednostavno morate videti. U ovom dokumentarcu ćete čuti i kako je Hasil postao legenda i to svetskih razmera. Naravno, kao i svaki stanovnik američkog Juga i Hasil je često dolazio u sukob sa zakonom, mada to i nije neka eksluziva. I za kraj hajlajt čitavog ovog ludila, tuča lokalnih žena na koncertu oko toga koja će da sedi na bini pored Hasila. Dakle, još jedna white trash uživancija za ovo malo očiju i duše.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Abraksasov Vodič Niz Dokumentarni Film - rezerviši svoj primerak il' umri !

Raja, Abraksasov Vodič Niz Dokumentarni Film je konačno u autu, u prevodu izišo je, evo upravo se presijava na dlanu moje otvorene leve šake, a sve u smislu Left-Hand Path filozofije. Knjiga će najverovatnije tokom sledeće nedelje moći da se pazari u svim većim knjižara diljem Srbije (da, dobro ste pročitali, biće je i u svim većim gradovima verovali ili ne), sa posebnim osvrtom na Beograd, a kad kažem Beograd naravno da se tu podrazumevaju i Plato i Beopolis i još 365 čuda, no sa tačnijim informacijama se javljam čim ih bude bilo. Inače, cena u knjižarama će biti 400 dinara, i ja mislim da je to skroz fair price, šta vi kažete ?

A sad ono što je možda i najbitnije. Što se tiče ex-YU prostora da ne kažem "regiona", pošto tamo ne dosežu ove srbijanske legalne distribucije, bacamo se na stari dobri anderground DIY distro fazon, dakle svi koji želite da posedujete ovaj omanji o-kult u nastanku, javite mi se na mejl [You must be registered and logged in to see this link.] da bi' znali koliko primeraka u koju državu da šaljemo, jer šta sad, pošaljemo npr. 20 komada u Sarajevo a tamo samo 3 kupca, tako da se nadam da kontate šta sam hteo da kažem.

Da zaključim, javi se na [You must be registered and logged in to see this link.] i rezerviši svoj primerak SADA da te unuci ne bi kleli SUTRA, jer su svi drugi đedovi sačuvali svoj Vodič a njihov đedo jok. Peace/War.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Children of Crime: Mary Bell (1998)



Da li su deca ZLA ? Bogme deca i te kako umeju da budu ZLA, a posebno prema svojim vršnjacima i mlađima od sebe, po obdaništima i školama. E, a ako su deca u većini slučajeva jako okrutna u tim nekim predpubertetskim godinama kako onda opisati 10-ogodišnju devojčicu koja je zadavila dvoje klinaca od 3 i 4 godine, te na mrtvom telu ovog mlađeg urezala svoje inicijale makazama, zatim ga malo ošišala, i tako, isprobavala svašta, i zapravo se igrala sa mrtvim telom kao što bi se igrala sa lutkom.



Mesto dešavanja Scotswood, Engleska, leto '68. Izuzetno ljupka curica Mary Bell, što ćete moći i da vidite u dokumentarcu, je čak sa svojom starijom i pomalo retardiranom drugaricom provalila i u obdanište par dana nakon poslednjeg ubistva, gde su napisale poruke sa pretnjama i gde su bukvalno i priznale taj zločin, u fazonu kao ubijaćemo još, naravno nisu se potpisale svojim imenima ali je bilo očigledno da su to dečije škrabotine, tako da to niko nije uzeo za ozbiljno. Tu je naravno jos niz bizarnih akcija, koje ne bih da otkrivam da ne pokvarim ugođaj, samo ću reći da je samo suđenje bilo najbolesnije, jer kako suditi devojčici od 11 godina pobogu, i u koju ustanovu je poslati potom ? Ej bre, devojčica na putu da postane serijski ubica ?! Šta ju je to nagnalao da postane takva, kakva je to kombinacija genetike i uslova u kojima je odrastala, uticala na njen nezapamćen sadistički poriv, bez imalo osećaja krivice, jer ona se ponašala kao pravi matori psihopata ?



Evo vam samo jedan primer, tog dana kad je nestao taj mlađi klinac, ona se ponudila njegovoj mnogo starijoj sestri da ga potraže, a sve je navodeći na mesto gde je ležalo mrtvo telo deteta, i to samo da bi videla njenu reakciju. Neverovatna priča, i ne bi je nikako valjalo propusti, ovo poručujem čak i onima koji ne vole serial killer dokumentarce. A mene je zapravo velečasni Joe Coleman prvi inicirao svojim okultnim portretom Meri Bel (možete ga vidite dole), a o kome je govorio u dokumentarcu "Into the Night with Joe Coleman and Asia Argento", da se zainteresujem za ovaj slučaj, i nisam se prevario. Znači, zaista odlična istinita priča, i za nas koji volimo bizarno, ali može da bude i jako poučan dokumentarac, npr. šta sve može da se izrodi ako zapostavite svoju decu ili ih, daleko bilo, zlostavljate, kao što je Meri bila zlostavljana. Uglavnom, ovo je jedan od dva slučaja koji su šokirali Englesku pa i čitav svet, a gde su deca hladnokrvno ubijala mlađe od sebe. Jer kako je to lepo objašnjeno ovde, odrasle serijske ubice napadaju obično najranjivije osobe, da bi mogli da ih kontrolišu u potpunosti, znači, obično su to žene, a u najvećem broju slučajeva prostitutke, a Meri Bel je radila isto to, pa pošto je i sama bila dete ona je svoj plen tražila među decom mlađom od sebe. Jebeno, zer ne ?

[You must be registered and logged in to see this link.]

UPDATE : ABRAKSASOV VODIČ DOWN THE DRAIN
Knjiga će od sutra biti u knjižarama u centru Beograda, a do kraja nedelje i u knjižarama po Srbiji. Over.

do jaja je ispala knjiga, a i čita se u dahu.

E, to mi drago.

ABRAKSASOV VODIČ - KONAČNO U KNJIŽARAMA !



Došao je konačno i taj dan, knjigu od jutros možete naći u svim većim beogradskim knjižarama, a do kraja nedelje i širom Srbije. Cena je 400 dinara, i to je u principu to. Ako bude nekih nedoumica postavite pitanje u komentar ili na mejl. Inače, knjiga će moći da se nabavi i u svim ex-YU republikama, s tim što ćete morati prethodno da mi se najavite mejlom : [You must be registered and logged in to see this link.]. Hvala.

U svrhu ove virtuelne promocije spremio sam eksluzivni predgovor koji je napisao mister Dejan Ognjanović, i naravno intervju sa mnom koji je Ghoul uradio u decembru prošle godine, to za one koji su ga tad omašili. Dakle idemo prvo sa predgovorom, pa onda intervju. Eto, i nadam se da ćete uživati, ako je to uopšte moguće.

Predgovor:
DOKUMENTOVANJE ZVUKA KOŽE KOJA TRULI

Prvi tekst koji sam u životu svom preveo i video ga objavljenog (pa makar to bilo u jednom fanzinu – prištinskom, sasvim prikladno nazvanom Kosmetpoliten) zvao se DOKUMENTOVANJE, KAO ŠTO I ČINIM, ZVUKA KOŽE KOJA TRULI. Bio je to sasvim pristojan članak o sklonosti ljudi prema lošim vestima, o negativnosti u nama i oko nas koja nas nagoni da radoznalo virimo kad prolazimo kraj mesta saobraćajne nesreće, ili da se okupljamo na gomilu kad čujemo da je u komšiluku bio neki zločin.

Negativnost nije sporna, ona je svuda, i od loših vesti nema bežanja. Život se, uostalom, i sastoji od nešto malo kratkih predaha između loših vesti, počev od ultimativne, rođenja – pa do (neizbežne) smrti.

Dokumentarci o kojima se piše u ovoj knjizi pretežno se bave mračnom stranom postojanja – ratnim i mirnodopskim zločinima, serijskim ubicama, manijacima, ludacima, psiho-guruima, fanaticima, kontroverznim okultistima, mentalnim bolesnicima sa dijagnozom ili bez nje, svesnim ili nesvesnim da su ludi, te raznim drugim manje ili više poremećenim, skrajnutim, otkačenim, blesavim, luckastim, benignim, ali i malignim autsajderima.

Većinu ovih ljudi običan čovek ne bi poželeo da sretne ni u dobro osvetljenoj i napučenoj ulici, ali zato su tu filmovi – posebni filmovi o posebnim ljudima i njihovim pričama, za posebnu publiku, naravno: za onu koja pred mrakom ne zatvara oči. Dokumentovanje mraka, ludila i truleži u njima izvedeno je na način koji prevazilazi puko reportažno beleženje za Beogradsku hroniku i njene belosvetske rođake. Izbor naslova koji slede napravljen je, između ostalog, i po tome koliko istinitosti, odnosno slojevitosti i mnogoznačnosti, određeni dokumentarac uspeva da postigne. Jer, laiku se može činiti da je za dobar film ove vrste dovoljna zanimljiva situacija i/ili sagovornik, te kamera koja će to da uslika. Međutim, da se prodre između redova, da se uđe u srž priče, u suštinu koja određenog čoveka ili priču čini posebnim, potrebno je mnogo, mnogo više. O tome govori autor knjige, pa neću da ovde kvarim zadovoljstvo koje njegove analize donose.

Ovo što sledi nisu filmske kritike, niti je autor tekstova filmski kritičar. To ističem kao njihov veliki, možda i ključni kvalitet. Osvrti na ovim stranicama nisu potekli od uma ispranog u nekoj od ovdašnjih "filmskih" škola u kojima se sistematično ubijaju znanje, volja i ljubav prema filmu i zamenjuju nekim davno-prevaziđenim ili nikad-aktuelnim naklapanjima i suvim, beživotnim teorijama te idolatrijom sumnjivih "klasika".

Bojan Pandža se školovao u školi života, i puno je naučio čak i iz lekcija koje je omašio. Ponekad se isplati ponavljati. Što te ne ubije, čini te jačim. Pandža u svojim tekstovima ne krije svoje traume, frustracije, promašaje, zablude, ožiljke. Sve i kad bi pokušao, to bi bilo fejk. Umesto toga, on ih ogoljava i iz njih, iz mudrosti koju su mu donele, crpe snagu, ubedljivost i čvrstu zaleđinu da se uopšte oglasi o tim filmovima sa autoritetom koji se u "filmskim" školama ne stiče, niti se u njima može steći. Iz onoga što je osetio na sopstvenoj koži Pandža povlači paralele sa naslovima o kojima piše, i dokumentuje ne samo filmove nego i tu istu kožu usred procesa truljenja naživo. Zbog toga su i njegovi tekstovi, baš kao i dokumentarci koje je odabrao, bolno direktni i istiniti. Nema laži, nema prevare: umetnost zahteva fanatizam i posvećenost, a ovi kvaliteti se iz Bojana Pandže prelivaju i prožimaju mu sve tekstove, prirodno i bez kalkulacije.

Tekstovi koji čine ovu knjigu nisu naručeni, niti su pisani za honorare, ili slavu, ili ubijanje vremena. Ovo nije suvoparna magistarska teza, reciklirano "filozofiranje" i kvazi-analiziranje toga šta su Marx, Frojd, Lakan, Žižek i ko zna koji "autoriteti" rekli o ovome ili onome. Sve što ćete pročitati na narednim stranicama dolazi pravo sa autentičnog izvora, bez posrednika i tuđeg prežvakavanja: nastalo je jer je moralo da nastane, zato jer je autor u tome video i jedan oblik auto-egzorcizma i auto-terapije. I on to ne krije. On se ne trudi da nam se dopadne, ili da zvuči pametno. Ne namiguje nam iz teksta niti nas muva laktom u rebra kako bi nas zagolicao. Sve ovo napisano je pre svega i iznad svega za sebe samog – i to je, bar u ovom slučaju, samo još jedan dodatni garant kvaliteta.

Jer, previše je pozeraja i ispraznog trućanja, maskiranog nekakvom "teorijom", u današnjoj kvazi-filmskoj misli, ne samo u Srbiji, ne samo u domaćim knjigama (ili na blogovima) koji se navodno bave filmom. U toj tmuši i čemeru, u sveopštoj demokratizaciji koju je World Wide Web doneo svakome da piskara koješta i to plasira masama, blog Bojana Pandže po imenu Abraxas365 zablistao je kao jedno od retkih svetala u tami. To je brzo postalo jedno od onih kultnih mesta za "posebnu" klijentelu, za ljude sa posebnim potrebama – od kojih se najposebnija potreba tiče autentičnog, relevantnog suda. Paradoksalno, ali istinito: takav sud i takvo znanje danas ne možete dobiti u školi, za velike pare, ali možete na Abraxasovom blogu, za dž. A sada možete i u ovoj knjizi.

Svaki iole iskusan tragalac za vrstom filmova koje Pandža promoviše i kritikuje može relativno lako da linkove za njihovo skidanje sa neta pronađe i negde drugde. Koliko god dragoceni, ti linkovi na ovom blogu zapravo su sekundarni, jer pravi biseri kriju se upravo u obrazloženjima, "kritikama" tih filmova, koji su potpuno prajsles: životni, duhoviti, ekscentrični, iskreni, pronicljivi, tačni – jednom rečju, istiniti! Dođite zbog linka, ostanite zbog lika.

U trenutku dok pišem ove redove, Abraxasov blog ima 200 registrovanih pratilaca, i prosek od oko 1,500 poseta dnevno. On je postao deo interesantnog fenomena da se najzanimljivija i najživlja filmska misao u Srbiji danas nalazi upravo na blogovima. Kult Abraxasa svakodnevno raste, i ja se nadam da će i ova knjižica sa izabranim tekstovima sa tog bloga postati kultni predmet na kućnom oltaru svakog pravog srpskog domaćina, hrišćanina i rodoljuba.

U to ime, živeli!

Dejan Ognjanović

[You must be registered and logged in to see this link.]